l l l l
ENGLISH
   

Autoput od Dunava do Drine

Izgradnja saobraćajnice od Novog Sada do Zvornika, dužine 110 kilometara, koštala bi oko 180 miliona evra i bila bi završena u naredne tri godine

Trasa budućeg auto puta označena je punom crvenom linijom

Ruma - Za novi autoput od Novog Sada, preko Iriga, Rume, Šapca, Loznice do Zvornika, sa tunelom kroz Frušku goru, radi se projekat, a njegova izgradnja treba da počne u martu sledeće godine. Izgradnja 110 kilometara autoputa od Dunava do Drine koštala bi oko 180 miliona evra, a bila bi završena u naredne tri godine.

Ovo je juče u Rumi, na konferenciji za novinare, saopštio Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, naglašavajući da je taj autoput ušao u program Vlade Republike Srbije i da je počela izrada tehničke dokumentacije, kako bi na proleće mogli da počnu radovi.

- Odlučili smo se za autoput od Novog Sada do Zvornika. To je ušlo u program rada ove vlade, tako da sam siguran da će radovi početi na proleće. Prve računice pokazuju da za ovaj projekat treba obezbediti oko 180 miliona evra, prava cena će se znati tek kada se završi tehnička dokumentacija, koja se ubrzano priprema - rekao je za "Politiku" Mrkonjić.

Na ovom magistralnom pravcu "Putevi Srbije" su planirali izgradnju magistrale sa dve vozne trake i zaobilaznicama oko naseljenih mesta. Međutim, kako na ovom putnom pravcu dnevno prolazi od 10.000 do 30.000 vozila, od čega su polovina teški šleperi i kamioni, što je ustanovljeno snimanjem saobraćaja još 2006. godine, jedino pravo rešenje je izgradnja autoputa, koji će za duži niz godina zadovoljiti potrebe saobraćaja na ovom putnom pravcu.

Prilikom posete Rumi Mrkonjić je sa predstavnicima opštine posetio gradilište puta Buđanovci - Pećinci, koji za deo Srema skraćuje put prema Beogradu za 20 kilometara. Pored toga posetio je i buduću industrijsku zonu "Zapad" u Rumi i u razgovoru sa predstavnicima privremenog veća opštine Ruma obećao pomoć prilikom izgradnje infrastrukturnih objekata. Predstavnici opštine zahvalili su ministru za pomoć od 15 miliona dinara, koja je stigla od Ministarstva za infrastrukturu Vlade Srbije.

J. Slatinac [objavljeno: 22/10/2008]

Ar placa u Beogradu do 20.000 evra
Izvor: Blic
Beograd -- Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca. Beogradski list Blic piše da su
najčešći kupci iz inostranstva Slovenci i Austrijanci, ali i Česi, Rusi i Ukrajinaci. List
dodaje i da će im "za naše prilike vrtoglave cene jednog ara, i do dvadeset hiljada
evra, koje oni sada plaćaju", u relativno kratkom roku doneti profit izražen u milionima evra.
Blic navodi da je u ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima. "Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do deset hiljada evra po aru, inače, minimum je 2.500 evra. Prosečna cena je oko pet hiljada evra. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo
zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti", kaže Vladimir Kujović iz agencije Menadžer. Novosadski autoput je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika. Tu cene idu između 15 i 20 hiljada evra po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu.
"Od Ikarbusa ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi
Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima", kaže Kujović. On navodi i da je obrenovački stari, ali i autoput takođe investiciona "Meka". "Kod Makiša ar sada vredi od deset do 15 hiljada evra. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji", kaže Kujović

Zlatne koke pored autoputa
Na tržištu nekretnina sve je izraženija potražnja za placevima. Sudeći po novinskim oglasima, osim za izgradnju kuća i stambenih zgrada za kolektivno stanovanje, placevi se traže za izgradnju raznih poslovnih objekata kao što su: benzinske pumpe, restorani, sportske hale... Posebno se traže placevi uz autoputeve, gde kupac obično planira da razvije biznis.
Oni koji unapred misle, već danas kupuju placeve na mestima gde je u planu izgradnja saobraćajnica. Tada će ga privesti nameni ili preprodati mnogo skuplje.

Kupci koji traže slobodne lokacije oko Novog Sada za izgradnju poslovnih
objekata očekuju da će se povećati saobraćaj nakon izgradnje novosadske obilaznice i druge trake autoputa od glavnog voujvođanskog grada do Subotice, a samim tim i broj potencijalnih klijenata. Međutim, prodavci placeva uz autoput podigli su cenu čim je pukla priča o izgradnji autoputa. U novosadskom Zavodu za izgradnju grada potvrđuju da su se prvi investitori javili čim su čuli za izgradnju ovih značajnih saobraćajnica, što je višestruko poskupilo zemljišta.
Privatno zemljište preko kog prolazi budući autoput otkupljuje se, shodno Zakonu o eksproprijaciji, i njegovi vlasnici ne mogu naročito da utiču na cenu, ali zato mogu da traže koliko ih volja za placeve pored autoputa. Iako cena eksproprisanog zemljišta zavisi od procene sudskog veštaka i poreske uprave, ona zavisi i od tržišta, a, tako formirana, baza je za cenu preostalih parcela pored puta, što znači da se ove dve cene prepliću i utiču jedna na drugu. U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da su u razgovorima s nadležnim poreskim organima u lokalnim samoupravama dobili iskustvene podatke o ceni u do sada sprovedenim eksproprijacijama, koja se kreće oko 5.000 evra po hektaru za zemljište koje nije vezano za izgradnju autoputa Horgoš - Požega. To znači da se za zemljište koje se nalazi na trasi budućeg autoputa Horgoš - Novi Sad i Beograd - Požega može očekivati više, s obzirom na to da se radi o transevropskom saobraćajnom Koridoru 10, a za ono pored autoputa još više. Stvarna vrednost za parcele preko kojih ide autoput znaće se tek posle pravosnažnosti
svih podnetih predloga rešenja, pa vlasnici i ne žure da prodaju ono pored, čekaju da vide koliko će dobiti za ovo trasirano. Vlasnici zemljišta preko kojeg prolazi budući autoput ne mogu uticati na povećanje cene utvrđene od sudskog veštaka i poreske uprave, osim što je mogu osporavati u žalbenom postupku, ali zato mogu više tražiti od ostalih kupaca koji nameravaju da na tom terenu uz autoput razviju sopstveni biznis.
U agencijama za promet nekretnina potvrđuju veliku potražnju placeva uz autoputeve. Direktor novosadske agencije Info nekretnine Dragan Đorđević objašnjava za naš list da su najtraženiji placevi u blizini benzinske pumpe "Avia" na putu od Novog Sada prema Beogradu, gde se već grade ili su izgrađeni servisi kao što je "Opel", BMV, "Stojanov"... Zemljište se traži sve do Kaćke petlje, a najčešća cena za kavdratni metar je oko 100 evra, što znači da ar placa (100 kvadrata) košta 10.000 evra. Za ozbiljan biznis trebalo bi oko 10 ari (20
puta 50 metara), za šta prodavci mogu da dobiju 100.000 evra.
Đorđević kaže da se traže placevi i na drugim lokacijama, takođe za pokretanje biznisa. Prema Rumenki su mnogo jeftiniji i mogu da se kupe od 15 do 40 evra za kvadratni metar, a obično se traže za poljoprivredne hale. Sagovornik objašnjava da je ovo popularna lokacija zato što su jeftine komunalije, samo pet evra po kvadratnom metru, što je primamljivo za investitore. On kaže da je veliko zanimanje vladalo i za placeve prema Futogu, ali gotovo da ih više nema u ponudi. Za jedan preostali traži se 200 evra po kvadratu, a plac ima 11.000 kvadratnih metara. Ista je situacija i u drugim mestima u kojima se prodaje zemljište uz saobraćajnice ili gde se planira njihova izgradnja, jer se tako stvaraju uslovi za razvoj poslovanja i poboljšanje uslova življenja. Osim oko Novosadskog autoputa, poskupeli su placevi i oko Ibarske magistrale i u Surčinu. Posle izgradnje infrastrukture vrednost nekretnina je i petostruko povećana. Cena placa zavisi od toga da li je do livade došla voda i kanalizacija, te da li je reč o poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu, šumi, voćnjaku ili rasadniku. Sve u svemu, što je saobraćajnica višeg ranga, to je bolja prilika za svakoga kome se zemljište našlo uz put.

Zarada raste i na krčevinama
Zanimljiva je potražnja placeva na obodima gradova, koji su zapušteni pod šikarama i nisu uz glavne saobraćajnice, jedva da u blizini ima struje. Na njima kupci danas ne planiraju izgradnju, već su spremni da ulože višak novca i sačekaju koju godinu da naraste vrednost ove nekretnine. Iako stidljivo, to znači da i u našoj zemlji počinje investiranje u placeve, što je u razvijenim zemljama uobičajena pojava. Svesni da slobodnih građevinskih parcela u gradovima ponestaje i da se gradovi neminovno šire, često i mimo želja planera, poput Novog Sada, koji je umesto prema Mišeluku krenuo prema Veterniku, ovi kupci koji imaju nos za biznis i vremena da čekaju, odlučuju se za ulaganje u zemljište na danas neatraktivnim lokacijama, verujući da će im mala svotica para za nekoliko godina doneti dobru zaradu. Tako se traži zemljište na obodu Fruške gore, razni šumarci i livadice, koje će se jednog dana dobro unovčiti.

Ar na Dedinju 80.000 evra
19. maj 2008. / izvor: EMportal
Za poslednjih mesec dana došlo je do nagle potražnje i ekstremnog skoka cena placeva, što stručnjaci tumače kao posledicu skoka cena kvadrata stambenog prostora.
Placevi na lokacijama u blizini Belog Dvora najskuplji su i najatraktivniji na Balkanu, kažu u beogradskim agencijama za promet nekretninama i ističu da je bez obzira na to što je cena
jednog ara od 60 do 80 hiljada evra, potražnja i dalje veća od ponude. U Beogradu je, tvrde u agencijama, u poslednjih mesec dana došlo do nagle potražnje i ekstremnog skoka cena placeva, što stručnjaci tumače kao posledicu skoka cena kvadrata stambenog prostora, pa
se cena jednog ara zemljišta kreće između četiri hiljade evra na Miljakovcu III do 80 hiljada evra na potezu između ulica Baje Pivljanina i Velizara Vujovića, u naselju Lisičji potok.
Atraktivne lokacije na Dedinju koje su prepoznatljive po luksuznim kućama izgrađenim poslednjih godina, neprestani su predmet interesovanja potencijalnih kupaca, bez obzira na to što jedan ar zemljišta košta od 60 hiljada evra ako je dalje od puta, do 80 hiljada ukoliko je parcela pored ulice.
Bolje kuća nego stan
Prema rečima Darka Šćekića iz iz beogradske agencije "Orion", koja je specijalizovana upravo za trgovinu placevima, potražnja za placevima u ovom delu Beograda veća je od ponude, jer vlasnici parcela čekaju dalji skok cena.
- Cene placeva prate cene stanova - kaže Darko Šćekić i dodaje da se uprkos velikom skoku cena placeva još uvek više isplati graditi kuću nego kupiti stan. Šćekić objašnjava da je skoro imao primer gde su vlasnici stana od 50 kvadrata u novobeogradskom bloku 65 prodali taj stan za 100 hiljada evra i tim novcem kupili plac i sagradili kuću od 200 kvadrata.
- Za 40 hiljada evra kupili su plac srednje kategorije na Miljakovcu III i sagradili kuću od 200 kvadrata za 60 hiljada evra, tako da su za isti novac dobili četvorostruko više stambenog prostora - kaže Šćekić.
Kupci koji traže placeve za izgradnju porodičnih kuća za stanovanje najčešće traže parcele na Miljakovcu III, Kumodraškom brdu i Savskoj terasi.
- Na ovim lokacijama cena ara kreće se između četiri hiljade i 12 hiljada evra u zavisnosti od toga gde se plac nalazi, tj. da li je blizu puta, vrtića, škole ili bolnice ili mesta predviđenih za izgradnju ovih objekata, kao i od toga da li već postoji infrastrukturna mreža ili
struja, voda i kanalizacija tek treba da se uvode - objašnjava Šćekić.
Detaljni urbanistički plan još nije urađen, pa samim tim nije regulisano ni da li je izgradnja na pomenutim lokacijama dozvoljena, kao ni pod kojim uslovima.
- Dok se ne usvoji detaljni urbanistički plan, svi zidaju polulegalno - kaže Šćekić i dodaje da, iako kod nas ništa nije sigurno, objekat neće biti srušen, ukoliko nije sagrađen na delu puta, javnoj površini ili lokaciji predviđenoj za školu, bolnicu ili vrtić.
Ne biraju lokacije
Dok se pojedini graditelji odlučuju za lokacije dalje od centra, jači investitori koji se bave građevinskim biznisom ne biraju lokacije. - Investitori koji kupuju placeve kako bi na njima zidali stambeni i poslovni prostor, traže svaki slobodan komad zemlje u gradu gde je
dozvoljena gradnja - kaže Šćekić i dodaje da su sada tražene parcele na Zvezdari, Mirijevu, Rakovici i Petlovom brdu, jer u centru grada i na Voždovcu više nema slobodnih placeva.
Na Novom Beogradu u blizini starog "Merkatora" u ulici Goce Delčeva, veliki stambeni kompleks izgrađen je na sred parkinga i raskrsnice.
U agenciji "Taš" rekli su nam da je takođe velika potražnja za placevima prema Šimanovcima, Batajnici i Dobanovcima i da njihova cena zavisi od toga da li su placevi u "industrijskoj zoni" ili
nisu.
- Oni koji su imali sreće da njihovi placevi pripadnu industrijskoj zoni sada jedan ar mogu da prodaju i za 15 hiljada evra - kažu u agenciji "Taš" i dodaju da je cena zemljišta ovde do samo pre nekoliko godina bila oko dve do tri hiljade evra.
Uz autoput rasprodato Prema rečima naših sagovornika iz beogradskih agencija za
nekretnine praktično je zaustavljena prodaja placeva uz autoput prema aerodromu, jer je sve odavno kupljeno. Kada se za ovaj prostor uradi detaljni urbanistički plan i reše imovinski odnosi, jer je trenutno naseljen, investitorima će se otvoriti čak 80 hektara atraktivnog građevinskog zemljišta.

Vesti > Politika 05.05.2008
Magistrala u makazama politike
U Šapcu strahuju da bi rezultat izbora mogao da poremeti izgradnju četvorotračnog puta do rumske raskrsnice Šabac - Hoće li izgradnja višetračnog magistralnog puta Ruma - Šabac zavisiti od rezultata predstojećih izbora? U Šapcu kažu da to ne bi smelo da se dogodi, ali veliku zebnju stvara probijanje rokova revizione komisije, koja je već trebalo da potvrdi izmenjeni Generalni projekat i Studiju opravdanosti magistrale M-19 i M-21. Ovaj zahtev Vladi Srbije i resornom ministarstvu, pored lokalne samouprave u Šapcu, uputilo je više opština
Mačvanskog okruga, a bila je potkrepljena naknadnim brojanjem saobraćajnog opterećenja.
- Nezavisna ekspertiza saobraćaja na deonici Ruma - Šabac, od raskrsnice sa autoputem, koju je uradio Centar za planiranje urbanog razvoja u Beogradu (CEP), pokazala je da se stvarno stanje ne podudara sa Generalnim projektom JP "Putevi Srbije". U ovom dokumentu bilo je prikazano opterećenje od 5150 umesto 10.192 vozila dnevno. CEP je predvideo da će
istom deonicom 2012. godine prolaziti 13.086, 2017. godine 16.503, 2022. godine 20.444, a 2027. godine čak 24.873 vozila - kaže za naš list magistar saobraćajnih nauka Vladimir Đinić, koji je u ime lokalne samouprave zadužen za ovaj posao.
Prema njegovim rečima, u ekspertizi je zaključeno da put od Rume do Šapca mora u kontinuitetu imati dve saobraćajne trake u jednom smeru, bar u vidu poluautoputa (bez zaustavne trake čitavom dužinom). Predlog je prihvaćen na zajedničkom sastanku predstavnika JP "Putevi Srbije", Instituta za puteve u Beogradu, Mačvanskog okruga i grada Šapca u novembru prošle godine, ali su se prvi disonantni tonovi čuli već prilikom izborne kampanje kandidata za predsednika Srbije.
Otvarajući u januaru rekonstruisanu deonicu magistralnog puta Šabac - Loznica, koja je koštala oko 12 miliona evra, ministar za infrastrukturu i predsednički kandidat NS Velimir Ilić je izjavio da će na isti način, kao klasičan dvotračni put, biti rekonstruisana i magistrala Ruma - Šabac. Ovo je izazvalo čuđenje novinara, ali se Ilić nije upustio u objašnjavanje da li se
odustalo od ideje o izgradnji četvorotračnog magistralnog puta. Osporenim projektom dvotračnog magistralnog puta od Novog Sada, preko Rume, Šapca i dalje prema Loznici bile su predložene dve alternative trase po cenama od 120 i 200 miliona evra, kao i rekonstrukcija stare. Skuplja varijanta zaobilazila bi sva sela, a most preko Save nalazio bi se kod Šapca, na
kilometar i po uzvodno od starog železničkog mosta. Druga je predviđala most kod sremskog sela Jarak. U ove cene nije uračunata gradnja tunela i mosta.
- Šapcu pogoduje varijanta novog mosta na prostoru između "Hladnjače" i "Semenarstva". Trasa prolazi obodom severozapadne radne zone, kroz sela Tabanović i Majur i izlazi na obilazni put Šabac - Loznica. Rešenje je uklopljeno u naš Generalni urbanistički plan koji je usvojen 20. marta, i kojim se čuva zemljište za izgradnju pristupnih saobraćajnica novoplaniranom mostu. Projekat definiše poprečni profil puta kao četvorotračni, sa
naizmenično postavljenim proširenjima za zaustavljanje - kaže šabački gradonačelnik Miloš Milošević.
On ističe da je sada na "Veljinoj komisiji" da prihvati četvorotračnu varijantu, jer je naknadno brojanje pokazalo očiglednu grešku dokumenta JP "Putevi Srbije". Milošević kaže i da postoje primedbe i na deonicu Šabac - Loznica, jer je merenje opterećenja saobraćaja vršeno u vreme kada je taj put bio zatvoren, a vozila upućivana na Raču.
U Šapcu se nadaju, da će i pored svih "trzavica" 2008. godina proteći u izradi projekta, eksproprijaciji zemljišta, a 2009. godina u raspisivanju tendera, izboru izvođača i definisanju finansijske konstrukcije. Početak radova realno bi se mogao očekivati 2010. godine, a završetak i puta i mosta (koji bi počeo da se radi nešto ranije) do 2012. godine.
Miroljub Mijušković

Jedan ar placa pored autoputa do 20.000 evra
15. maj 2008 - Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada
prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca.
Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za
naše prilike vrtoglave cene jednog ara - i 20.000 evra, koje oni sada plaćaju, u relativno
kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.
Najtraženije zemljište
1. Autoput Beograd-Šid: 2.500 -10.000
2. Autoput beograd-Novi Sad: do 20.000
3. Ibarska magistrala: tek postalo aktuelno
4. Autoput Beograd -Niš: tek postalo aktuelno
5. Obrenovački autoput: 10.000-15.000
6. Savska strana Makiša: 10.000-15.000

Cene su izražene u evrima

Sagovornici koji se godinama bave prometom nekretnina u Beogradu složni su u oceni da je u ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.
- Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 evra po aru, inače, minimum je 2.500 evra. Prosečna cena je oko 5.000 evra. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti - kaže Vladimir Kujović iz agencije "Menadžer".
Kaća Lazarević iz agencije "Alka" ukazuje da je na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni
zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.
Novosadski autoput je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 evra po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.
- Od Ikarbusa ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima - govori Kujović. On uočava da je u zametku nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv.
periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.
U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale.
- U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama. Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti - kaže Lazarevićeva, ukazujući da ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu.
Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona "Meka".
- Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 evra. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora - kaže Kujović.
Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata.
Lazarevićeva navodi prodaju IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.
Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi kupac "samo" preproda zemljište.
Bojan Krišto: "I Aerodrom kupuje"
Bojan Krišto, direktor Aerodroma "Nikola Tesla", kaže da je država vlasnik zemljišta kojim oni raspolažu, da bez saglasnosti Vlade ne mogu da ga otuđe i da njemu "na pamet ne pada da išta proda".
- Početkom ove godine, od pravih vlasnika a ne špekulanata, kupili smo između 30 i 40 hektara. Po proceni sudskih veštaka, platili smo 1.500 evra po aru. Početkom septembra trebalo bi da bude raspisan tender za partnera radi gradnje kargo terminala. Cenu zemljišta određuje njegova namena, tako da hektar zemlje uz autoput može da košta i dva miliona evra ako je tu DUP predvideo veliku koncentraciju objekata. Primera radi, ukoliko je
na pola hektara predviđena benzinska pumpa, to može da košta i milion evra, a ako je planiran parking, isto to zemljište vredi mnogo manje.

Što vredi, to se i ne prodaje!
Kad je reč o tržištu ostalih nekretnina, posrednici su uočili da ono što zaista vredi - nije na tržištu. I, teško da će ikad tu dospeti.Kao "ziher" investiranje preporučuju kupovinu salonskih stanova, jer ih uskoro neće biti na tržištu, ali zato ti stanovi uvek "drže" dobru cenu. Inače, najveća ponuda manjih placeva sada je u Zemunu, Batajnici, na Novom Beogradu i Miljakovcu.

Jagma za poljoprivrednim zemljištem u okolini Beograda
Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca. Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za naše prilike vrtoglave cene jednog ara i 20.000 EUR, koje oni sada plaćaju, u relativno kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.
U ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.
Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 EUR po aru, inače, minimum je 2.500 EUR. Prosečna cena je oko 5.000 EUR. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti.
Na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.
Novosadski auto-put je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 EUR po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.
Od "Ikarbusa" ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima. U zametku je nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv. periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.
U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale. U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama.
Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti. Ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu. Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona "Meka".
Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 EUR. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora.
Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata. Dobar primer je prodaja IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.
Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi
kupac "samo" preproda zemljište.

Ekonomija

Ekonomija : Najskuplja srpska njiva : POLITIKA 1 of 3
Najskuplja srpska njiva
Duž autoputa Beograd - Zagreb, u Šimanovcima i Dobanovcima, vlada nekretninska euforija - cene ara i do 29.000 evra. - Miroslav Mišković, Miodrag Kostić i Stanko Cane "opkolili" erodrom, a Željko Mitrović pravi ružičasti Holivud u Šimanovcima
U naizgled običnim sremskim selima Šimanovci i Dobanovci žive sasvim netipični srpski milioneri. Za sticanje bogatstva bilo je dovoljno samo da im se njive nađu duž autoputa
Beograd - Šid.
Hektar zemljišta, pod najezdom industrijalizacije, dogurao je do milion evra, a u pojedinim slučajevima i do neverovatnih dva i po miliona evra.
Zbog ovoga se u sela uvukao nemir. Nisu spokojni ni oni koji imaju, ni oni koji nemaju parcele u privrednoj zoni. Prvi se uglavnom, ako je reč o starijim ljudima, plaše da prodaju jer ne znaju šta će sa tolikim parama. Drugi opet žale što ih nije zadesila sreća da i oni budu deo tržišne mašinerije u kojoj se do pre tri meseca trgovalo na veliko. Raspisivanjem izbora označen je tajm aut u transakcijama. Kupci su se povukli i čekaju ko će formirati vladu.
U postizbornoj pauzi, dok se nadaju najezdi novog kapitala, meštani će ponosno potvrditi da su se u ova sela protekle tri godine slile stotine miliona evra. Ali imena kupaca i prodavca ne izgovaraju. Po tek izgrađenim ili renoviranim kućama i novim automobilima novopečeni bogataši lako se prepoznaju.
Po pravilu, svedoče meštani Šimanovaca, prvo sređuju kuće, ugrađuju pvc stolariju, centralno grejanje, obnavljaju fasade, menjaju kola, a potom kupuju stanove i lokale u Beogradu i Novom Sadu. Nekada skromni seljaci iz Šimanovaca, postali su novopečene vlastele i to na samom tlu briselskog carstva, pošto su se otisnuli u susednu Rumuniju, u kojoj pazare čitava sela. Naime, u pograničnom pojasu sa Srbijom, kuće sa imanjem prodaju za oko dve hiljade evra. Retki su izuzeci koji su pokrenuli sopstveni biznis. Na pitanje čime se bave, njihove komšije horski odgovaraju - ni sa čim. Slučajne prolaznike izbegavaju, a od novinara beže kao đavo od krsta. Poljoprivrednici, koji bez obradive zemlje ne mogu da žive, ili zagledani u budućnost u njoj vide mogućnost za uvećanje profita, kupuju njive u nerazvijenijim okolnim selima pećinačke opštine po bagatelnim cenama.
I u samim Šimanovcima, sećaju se Sremci, hektar je nekada mogao da se kupi za hiljadu evra. Kada su krupni kapitalisti namirisali da će najmanje 500 hektara uz autoput biti pretvoreno u industrijsku zonu, ar je odmah skočio na 1.500 evra, pa 3.000 evra, da bi donedavno dostigao cenu od 8.000 evra. Poslednja cena je iznosila oko 10.000 evra, s tim što postoje oni koji su ugovorili transakciju na fantastičnih 25.000 evra. To je za sada ipak izuzetak, kažu, jer je reč o zemljištu koje ima sve priključke za infrastrukturu.
Dolaskom velikih igrača, selo je zahvatila nekretninska euforija. Cene obradivog poljoprivrednog zemljišta su skočile na 1.000 evra po aru, a kvadrat stambenog prostora je izgurao na 800 evra.
Ali, ako novopečeni bogataši pažljivo kriju svoj identitet, oni koji su već podigli fabrike, ne mogu se sakriti. Među prvima je stigao Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, sagradivši filmski studio u rangu holivudskih, mada spolja podseća na fabriku sa sivom fasadom. Mitrović planira i izgradnju hotela sa pet zvezdica. Tu su pogone smestili i srpski gospodari kafe: "Don kafa", kao i konkurentska "Grand kafa". Od domaćih biznismena, priseća se Ljuboje Antić, predsednik mesne zajednice Šimanovci, zemlju su kupili Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, Dušimir Zabunović, vlasnik kompanije MPS, ekskluzivni distributer "grants" viskija, vlasnik fabrika građevinskog materijala i kablova i beogradskog hotela "Mister prezident".
Slovenci su među prvima namirisali veliki profit duž autoputa, otvarajući pogon "Jub boja". Potom su stigli proizvođači čeličnih konstrukcija i fasada "Trimo", "Lož" plastika, "Perutnina Ptuj". Droga Kolinska", u okviru koje posluju "Grand kafa" i "Soko Štark", pazarila je 17 hektara. Proizvođač alata za automobilsku industriju "Agena tehnlodži" otvorio je takođe fabriku, što je prva engleska investicija u Srbiji.
- Evropa je već u Šimanovcima - ponosno kaže Antić i rezimira:
- Ukupne grinfild investicije iznose oko 250 miliona evra. Uposlena je radna snaga iz cele opštine, tako da on očekuje uvoz radne snage u selo. Meštani se obogatili i ne zanima ih da rintaju za strane poslodavce.
Šta još nedostaje sremskom eldoradu?
- Samo zabavni sadržaji - akva park ili nešto slično. Dolazili su ljudi iz Diznilenda i raspitivali se za nekih deset hektara zemljišta - odgovara Antić.
Na putu ka Beogradu, između Šimanovaca i Dobanovaca, koje pripada opštini Surčin, njive su mahom ukrašene oglasima za prodaju zemlje. Vlasnike zemlje iz Dobanovaca muče iste, slatke brige kao žitelje Šimanovaca. U tajnovitosti su ipak otišli korak dalje. Više ni komšijama ne prijavljuju da su prodali zemlju, a vest se raširi tek kada na placeve stignu graditelji. Nekada su dobro sklopljene poslove proslavljali u kafanama, šepurili se sa po pet luksuznih automobila i kamionom, a dvorišta pretvarali u izložbene salone. Sada uglavnom kupuju kuće na Zlatiboru ili Sokobanji, kao i po nekoliko stanova u Beogradu. O svojim investicijama nerado govore.
- Uhvatila ih je panika. Ne znaju šta će sa parama, a nemaju afinitet da pokrenu neki sopstveni biznis - skenira trenutno stanje njihov sugrađanin, koji zemlju nikada nije voleo, pa je nije ni kupovao. Tako i nema šta da proda.
Malo zemlje je ostalo za tržište, kaže Darko Mrkobrad, predsednik mesne zajednice Dobanovci. Nestašica je "nabila" cene pa je u delu sela koji je pokriven regulacionim planom 17 ari nedavno prodato za 500.000 evra, ili za 29.400 po aru. Samo pre tri godine, ar je vredeo 500 evra, dok prosečna cena trenutno iznosi oko 10.000 evra.
Ko su ljudi koji su od trgovine zemljištem napravili dobar biznis, kupujući za bagatelu i preprodajući za mnogostruko veće iznose, niko ne zna. Posrednici u trgovini su agencije, tako da seljaci od advokata dalje nikoga ne vide.
Ono što se golim okom može videti jeste da su Dobanovce osvojila skladišta "Nelta", "Evro kargo", "Inter Evropa" u delovima koji su pokriveni planskom dokumentacijom.a predsednik mesne zajednice dodaje da su tu Grci, Austrijanci, Slovenci, Italijani, ruska kompanija "Grinfiš", koja se bavi distribucijom morskih plodova. Uskoro, kada cela surčinska opština bude pokrivena planovima detaljne regulacije, biće jasno ko gradi i ko će se tu nastaniti. Investitori koji planiraju da podignu fabrike i magacine već su se unervozili jer prilično dugo čekaju plan detaljne regulacije kojim bi zemljište duž autoputa od pumpe "Zmaj" do Aerodroma "Nikola Tesla" bilo preimenovano u građevinsko. Kako saznajemo, ovaj dokument trebalo bi na jesen da usvoji novi saziv gradskog parlamenta.
Upućeni u tržište kao iz topa će reći Dobanovce, to jest Surčin, drže Miroslav Mišković, Miodrag Kostić i Stanko Subotić Cane. Ovaj poslednji je, kažu dobro obavešteni agenti za nekretnine, prvi uleteo u ovaj biznis kupivši pre nekoliko godina direktno od seljaka 100 hektara pored autoputa - od Autokomerca do Aerodroma "Nikola Tesla". Ubrzo potom, Mišković i Kostić su opkolili aerodrom i proširili se prema Dobanovcima.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 20/06/2008]

Tri hektara za 3 mil EUR - na pomahnitalom tržištu nekretnina traje licitacija za najskuplju srpsku livadu kraj autoputa Ko kaže da se u Srbiji ne može lepo živeti od zemlje? Doduše, ona mora biti na trasi budućeg autoputa ili, još bolje, neposredno pored njega.
- Cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini kreće se od 500 EUR za hektar, tamo gde je zaista slaba potražnja i sela propadaju, pa sve do 10.000 EUR u selima koja gravitiraju većim centrima, a ako su oranice vrlo plodne, onda cena može da ide čak i nešto više - kaže Gordan Lemajić, vlasnik najstarije agencije za promet nekretninama "Solis" u Novom Sadu.
- To su cene obradive zemlje gde u skoroj budućnosti neće biti dozvoljena gradnja. Međutim, čim je obradiva zemlja blizu važne saobraćajnice i ako urbanisti predviđaju promenu namene parcele u građevinsku, onda se ta cena multiplicira. Danas u okolini Novog Sad obradiva zemlja pretvorena u građevinsku ide od najmanje 50 EUR pa sve do 200 EUR za kvadrat, a to je 20.000 EUR za ar površine - tvrdi Lemajić.

KAD NJIVA POSTANE PLAC
Među seljacima, vlasnicima zemlje u blizini autoputeva i obilaznica u okolini Beograda, ali i u
Vojvodini, zavladala je prava euforija - svi bi da prodaju svoje njive kao građevinske placeve i
enormno zarade.
- Nama tako dođu ljudi i kažu: "Imamo tri hektara zemlje pored autoputa Novi Sad - Beograd i mi bi to da prodamo za tri miliona evra - priča Gordan Lemajić svoja iskustva sa seljacimabiznismenima.
Mi im prvo tražimo broj parcele, jer uopšte ne vredi da idemo da tu zemlju gledamo, već po broju parcele vidimo prvo na sajtu da li je tu predviđen neki put, pa ako ne nađemo, raspitamo se u Direkciji za puteve Srbije da li je za tu parcelu predviđeno da ima silazak
sa autoputa... Ako na toj parceli nije predviđeno ni da se gradi bilo šta, nego da i dalje bude
poljoprivredno zemljište, onda to tržišno vredi maksimum 10.000 evra po hektaru. Znači,
najvažnije je šta je predviđeno na tom zemljištu.
Kad država ekspropriše njive koje su na trasi puta na prilazima gradu, ona plaća 20 evra po
kvadratnom metru zemljišta tako da se za jedan hektar može dobiti nekih 200.000 evra, ali ako taj hektar može da dobije urbanističke uslove da se na njemu napravi, recimo, stovarište
građevinskog materijala onda se sve to množi sa deset, i to su onda dva miliona evra, što je
apsolutno velika razlika. Urbanisti kroje sudbinu i status parcele, da li će ona biti skuplja ili
jeftinija.
- Ukoliko svoju njivu, umesto za pet do šest hiljada evra po hektaru, koliko vredi kao oranica,
seljaci "skromno" prodaju za 15 evra po kvadratu kao građevinski plac - to bi bilo 150.000 evra za hektar njive. Kupac može računati da je povoljno pazario, a vlasnik zemlje je pri tom zaradio 30 puta - iznosi primer računice Ivan Simić, savetnik za nekretnine u Odeljenju za industrijsko zemljište Colliers Internationala u Beogradu.
OD ŠIMANOVACA DO ZUCA
Nije bilo davno kada se u sremskim selima Šimanovci ili Dobanovci kraj autoputa Beograd -
Zagreb hektar zemlje mogao kupiti za hiljadu evra. Kada su krupni kapitalisti namirisali da će
najmanje 500 hektara uz autoput biti pretvoreno u industrijsku zonu, ar je odmah skočio na
1.500 evra, pa 3.000 evra, da bi prvo dostigao cenu od 8.000 evra. Poslednja cena je iznosila oko 10.000 evra, s tim što postoje i oni koji su ugovorili transakciju na fantastičnih 25.000 evra za jedan ar.
Na drugom izlazu iz Beograda, meštani podavalskog sela Zuce zaradili su za nekoliko meseci oko 60 miliona evra od prodaje 250 hektara livada ispod autoputa Beograd - Niš. Privučeni
potencijalom ove lokacije, u čijoj će neposrednoj blizini proći obilaznica oko Beograda, veliki
kupci, za relativno kratko vreme podigli su cenu zemljišta za 60 puta.
Primera radi, za zemlju kod "Tranšpedove" petlje, koja je lane vredela 50 evra po aru, sada se plaća fantastičnih 3.000. Tako se većina stanovnika Zuca obogatila preko noći.
Pomenuta lokacija se, inače, nalazi na potezu od naplatne rampe Bubanj potok do "Tranšpedove" petlje. Od ukupno 300, dosad je prodato oko 250 hektara zemljišta sa desne strane autoputa, koje je Generalnim urbanističkim planom preimenovano u komercijalnu zonu. Odatle do centra Beograda autoputem se stiže za manje od 15 minuta, a kada bude završena obilaznica, uspostaviće se i veza sa Novim Beogradom i Pančevom.
- Zemljište pored novosadskog puta je većinom spremno za prodaju i gradnju, jer tu mogu da se rade urbanistički projekti za svaki pojedinačni plac, što ne može da se radi na autoputu ka
aerodromu, tako da se u najnovije vreme većina firmi koncentrisala upravo na novosadskom
putu, od Metroa pa do Crnomarkovića, i to je sad nekakva "prajm zona", pogotovo za logistiku, ali i za maloprodaju - objašnjava Ivan Simić iz Colliersa. Tu su cene oko 150 evra po kvadratu za spremne placeve, tj. raspon je od 120 do 170 evra po kvadratu. Otprilike tolike su sada cene i na zagrebačkom putu do aerodromske petlje.
ZEMLJA SE VIŠE NE PROIZVODI
Simić podseća da u poslednje vreme i tereni oko Ibarske magistrale počinju da bivaju
interesantni, jer tu gravitira veliki deo Beograda.
- Pola miliona ljudi usmereno je prema Ibarskoj magistrali, a u ovom kraju do sada uopšte nema hipermarketa tako da su naši klijenti veoma zainteresovani da osnivaju biznis upravo u pravcu Ibarske magistrale. Uveliko se priča o novim lancima hipermarketa koji imaju nameru da dođu i tu je zemljište već dostiglo cenu od nekih 100 do 120 evra po kvadratu i taj deo će veoma brzo biti aktivan i zanimljiv, jer tu nema mnogo slobodnih placeva, kaže on. Ako neko hoće da pokrene biznis na hiljadu kvadrata, treba mu za infrastrukturno opremanje zemljišta sto hiljada evra samo da dođe do građevinske dozvole, i to na nekoj atraktivnoj lokaciji koja košta dvesta evra po kvadratu - sve kad se sabere to su milionski iznosi koji su u igri, biznis se ukrupnjava i, jednom rečju, mali igrači ne stižu da se igraju pored autoputeva.
Poruka čuvenog američkog pisca Marka Tvena: "Ljudi, kupujte zemlju, više se ne proizvodi", stara je već više od jednog veka, ali zato nepogrešivo tačna za sva vremena i sva društva. Zato je mnogo isplativije svoju ušteđevinu držati u oranici, njivi ili voćnjaku nego u banci, kažu
poznavaoci tržišta nekretnina, jer će za par godina sto hiljada evra koje se ulože u zemljište
doneti najmanje dvostruki dobitak.
Novosadske njive kao beogradske
Najatraktivnije lokacije oko Novog Sada su na ulazima, odnosno izlazima iz grada, prema
autoputu za Beograd, kod Kaćke petlje, a cene od 50 do 60 evra za kvadrat postižu se već i na zrenjaninskom putu prema Kaću, sa desne strane, gde je dozvoljena gradnja. Zatim, atraktivan je izlaz iz Novog Sada prema Rumenki gde se cene kreću od 50 do 150 evra po kvadratu njive. Na izlazu iz Novog Sada prema Futogu postiže se cena od 150 do 200 evra po kvadratnom metru.
- Ako pričamo o Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici ili Zrenjaninu, onda sve to delimo na pola, jer su cene zemljišta tu upravo upola niže nego u Novom Sadu. Ovde se oranice pretvorene u građevinsko zemljište prodaju od 20 do 50-60 evra za kvadrat, kaže Gordan Lemajić.
Astronomske cene i u Kragujevcu
Kragujevac - Građevinsko zemljište u centru Kragujevca dostiglo je astronomske cene, dok se na periferiji nude i lokacije po "povlašćenoj tarifi". Član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević rekao je da je najskuplja lokacija "Prodor" u strogom centru grada koja je izlicitirana na 220.000 evra po aru. On je rekao da postoji interesovanje za tu lokaciju površine 50 ari i da je investitor prihvatio cenu, ali da još uvek nema "opredeljenja grada da uđe u realizaciju".
U "ekstra" prvoj i drugoj zoni u Kragujevcu ar gradskog građevinskog zemljišta košta od 20.000 do više od 100.000 evra. Poskupljenje građevinskog zemljišta najbolje ilustruje primer naselja Stara radnička kolonija, nedaleko od centra grada, gde je izraelska "Plaza" kupila parcelu po ceni od 19.000 evra za ar, dok je, samo godinu i po dana kasnije, kompanija Nelt i Divac platila 36.000 evra. Prema rečima Vasiljevića, na toj atraktivnoj lokaciji preostalo je još 3,75 hektara zemljišta koje će se prodavati po početnoj ceni od 40.000 evra za ar.
Cena građevinskog zemljišta na periferiji je višestruko niža, a uz povlastice koje nudi gradska
uprava, jedan ar košta svega 100 evra. Vasiljević navodi da je u radnoj zoni "Denino brdo"
obezbeđeno 17 novih lokacija samo za preduzetnike koji se bave proizvodnjom. Zemljište će se prodavati po "povlašćenoj tarifi" pod uslovom da firme zaposle najmanje 20 radnika. Za
proizvođače koji otvore od 20 do 50 novih radnih mesta, cena građevinskog zemljišta biće
umanjena za 2.500 evra po radniku. Kod upošljavanja od 50 do 200 radnika, zemljište će biti
jeftinije za 5.000 evra po svakom radnom mestu, odnosno 7.000 evra za upošljavanje preko 200 radnika.
Izvor: eKapija


 


PAV BUILDING D.O.O. . PIB 105232958 . Matični broj 20328843 . Šifra delatnosti 70110
Tel: 011/3347-405, 3347-406 . Faks: 011/3247-658 . E-mail: fins@topaco.co.yu